MUSTRA: Kristina Nikolić (DeskaDeska)

Kristina Nikolić (DeskaDeska)

Rođena 1996. godine u Novom Sadu.Pohađa studije na odseku Novi Mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.  Grupne izložbe: Napuštanje bezbednog režima Goethe Institut Beograd 2018. Samostalne izložbe: So much furniture and light in dis room u saradnji sa Voždovačkom galerijom, Dom omladine Beograd 2019; Given Mood, SKC Kragujevac 2019; I needed to put ice on my eyes, DIM, Beograd 2019; A week is shorter than a day, Ulična galerija, Beograd 2019. Trenutni fokus njene prakse je ispitivanje načina inkorporiranja posmatrača (publike) u stvaranje rada, istraživanje odnosa između ljudi i predmeta iz njihove okoline i preispitivanje funkcije tih predmeta. Bavi se pisanjem i tekst je osnovno polazište u njenom radu. Mediji u kojim dela su instalacija, skulptura i crtež.

image1

Šta trenutno čitaš?

Čitam par knjiga u isto vreme i u trenutku kada osetim da mi je neka potrebnija od ostalih posvećujem joj više vremena i ostajem u njoj dok ne završim sa čitanjem. Knjige koje su mi sada u fokusu su Breakfast of Champions – Kurt Vonnegut, Art and Homosexuality – A history of Ideas – Christopher Reed, Enough about Love – Herve Le Tellier, Critique of Everyday life – Henri Lefebvre

 

U kom prostoru radiš?

Radim napolju. Gde god stignem, na plaži, na ulici, u bašti, parku, na fudbalskom, košarkaškom terenu, na dečijem igralištu. U zatvorenom prostoru ovo leto samo spavam, možda i to treba da promenim.

 

Koji ti je omiljeni zvuk?

Zvuk vatrometa i cvrčaka.

 

Bez kojih reči ili pojmova tvoje misli ne bi bile potpune?

Volim reči fontana, ringišpil, penjalica i predmete koji oni predstavljaju i kada treba da se smirim, uspavam ili da podstaknem sebe na rad razmišljam o njima.

 

Koja je najveća prepreka sa kojom se trenutno suočavaš?

Prvih dva meseca odvojenosti od Beograda ovo leto suočavala sam se sa činjenicom da ne mogu da budem na dva mesta u isto vreme i da neke stvari moram da pustim. Da treba da budem prisutna na mestu na kom se nalazim i da živim u trenutku, a ne u prošlosti ili izmišljenoj budućnosti. Sada kada sam neke stvari pustila koliko god sam mislila da je teško mnogo mi je lakše da uživam u stvarima koje su zaista oko mene i da lakše razmišljam o budućnosti, bez zavisnosti od faktora na koje ne mogu da utičem ja već neko drugi.

 

Da li sebe vidiš kao delom neke umetničke scene? Šta primećuješ da se vremenom menja na toj sceni?

Vidim sebe kao deo mlade umetničke scene, pod mlade mislim na umetnike koji su i dalje na studijama i koji svoju praksu temelje na savremenim temama.

 

Šta je to što voliš kod umetnosti i/ili umetnika i/ili umetničkih radove koje voliš?

Volim kada umetnost uključuje publiku, volim kada umetnost izaziva publiku na maštanje, volim umetnost koja liči na igru, volim umetnost koja je živa i dešava se u trenutku u kom publika učestvuje u njoj. Volim iskrenu umetnost, volim umetnost koja se temelji na istraživanju, pre nego na nekom „genijalnom“ stvaranju. Volim umetnost koja je o emocijama umetnika, a koja se pretvori u nešto skoz generalno i čitljivo svakome. Volim promišljenu umetnost koja nije mistifikovana već laka za tumačenje. Volim umetnost koja je interesantna i mom mlađem bratu koji je fudbaler.

 

Zbog čega ćeš najradije ujutru skočiti iz kreveta?

Zbog odlaska na putovanje

Zbog isplaniranog slobodnog dana

Zbog ideje koju sam dobila veče pre pred spavanje

 

Da li postoji neko kome bi hteo da postaviš javno pitanje? Koje pitanje bi to bilo?

Volela bih da postavim pitanje novinarki Vesni Dedić. Da li postoji ikakva mogućnost da gostujem u vašoj emisiji Balkanskom ulicom to mi je najveća želja. Od kada sam bila dete gledam vašu emisiju i volela bih da čujem svoju životu priču uz note The Winner Takes it All grupe ABBA. Došla sam u Beograd sama sa 17 godina i prošla Balkanskom ulicom.

 

Preko leta ću…

Preko leta sam na moru na sezonskom poslu na kom zaradjujem novac za nova ulaganja u svoje školovanje i rad. Pošto sam rođena sredinom leta za rođendan uvek nekako sebi poželim želje koje su ostvarljive do kraja godine nadam se da ću i ove godine uspeti da ih ispunim, mislim da mi je teže da se odlučim šta su one nego kasnije da ih ostvarim.

 


About this entry